Vrednost fudbalera se meri ostvarenim rezultatima u seniorskoj konkurenciji i brojem igrača koji će biti spremni i konkurentni u narednom periodu da igraju na nivou koji se očekuje od njih, kaže u intervjuu za „Politiku” Aleksandar Janković, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Upitan šta treba da se uradi da bi ovi igrači koji su se osvojili Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu jednog dana ostvarivali dobre rezultate i u seniorskoj konkurenciji, rekao je da samo treba biti strpljiv i stvoriti ambijent da su ti igrači tek na pragu igračke karijere.

Janković je ranije igrao fudbal za nekoliko klubova u Srbiji, a zatim je bio član stručnog štaba u Radu, Crvenoj zvezdi, Liteksu, Vojvodini, OFK Beogradu, Železničaru, Azinu iz Teherana, mladoj reprezentaciji Srbije (do 21 godine), kada je osvojeno drugo mesto u Evropi (2007), reprezentacije na Olimpijskom turniru u Pekingu (2008), kao i u seniorskoj reprezentaciji (2008).

Godinama ostvarujemo dobre rezultate u mlađim selekcijama. Zbog čega ti igrači ne mogu da ponove te rezultate i u seniorskoj reprezentaciji?

U fudbalu postoje dva procesa koja se razlikuju. To su priprema za takmičenje i takmičenje. Čini mi se da smo te stručne pojmove razumeli na pogrešan način. Priprema za takmičenje podrazumeva da se dečaci (U 21, U 20, U 19, U 17) uče veštinama i da se pripremaju za visoke zahteve koje diktira savremeni fudbal i sve treba da bude posvećeno tom cilju.

Za razliku od pripremnih selekcija, kod takmičarske selekcije podrazumeva se da je to A tim, jedino merilo vrednosti treba da bude – postignut rezultat.

Promenom kriterijuma za vrednovanje uspeha (postignuti rezultat se postavlja kao prioritet u pripremnim selekcijama) menja se i način rada sa decom, a samim tim se i ranije postižu takmičarski rezultati. Zbog rane specijalizacije, kao odgovora na takmičarske zahteve (ali se i selekcija igrača vrši po drugačijim kriterijumima, jači, snažniji, brži...) dečaci, mladi fudbaleri ranije fudbalski sazrevaju i u takvim uslovima se dolazi do rezultata koji se postižu. Većina naših reprezentativaca koji nastupaju u ovim selekcijama već nekoliko godina igra seniorski fudbal (tri kapitena vodećih klubova su u ovim selekcijama) i to je jedan od razloga zašto smo već formirane igrače uvrstili u ovu selekciju.

Zašto se radi na takav način?

Kriterijume uspešnosti postavljaju menadžeri koji žele da afirmišu igrače nedovoljno pripremljene za vrhunske domete i nameću svoje interese ispred interesa srpskog fudbala. Svedoci smo da su igrači u JSL sve mlađi i da imamo jednu od najmlađih liga u Evropi. Takođe, navijači nameću svoje kriterijume i od zemlje koja je vrlo talentovana za igru počinjemo da ličimo na „borbene ekspedicije”, gde se stalno potencira „borba”, „srce na teren”, a sve manje se ističe talenat i fudbalske veštine koje su vrednost ovog podneblja. Dakle, celokupni ambijent u kome se uče i usavršavaju mladi fudbaleri promenjen je u odnosu na razvijene fudbalske zemlje.

Na SP u Novom Zelandu nije bilo najkvalitetnijih, autentičnih fudbalskih škola, kao što su: Španija, Francuska, Italija, Nemačka, Portugalija, Holandija, ali igrači tih reprezentacija će za pet do deset godina osvajati Svetska i Evropska prvenstva, Lige šampiona.

Kako to može da se promeni?

Isključivo ozbiljnim stručno-organizacionim zaokretom u razumevanju stručnog rada. Takođe, i ambijent u kome se radi veoma je važan. Ambijent više nije fudbalski, već je poprimio neka druga obeležja.

Fudbalska Srbija radi na poboljšanju uslova za rad sa decom, edukuje trenere, ima talentovanih igrača, samo je potrebno da se shvati da je efikasnije za srpski fudbal da se radi sa decom i budućim fudbalerima ispravno, kako bi takmičarski rezultati došli u vreme kada treba da dođu.

Šta treba da se uradi da bi ovi igrači koji su osvojili Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu jednog dana ostvarivali dobre rezultate i u seniorskoj konkurenciji?

Svi se radujemo što naši mladi igrači i treneri ostvaruju takmičarski uspeh. Na isti način smo slavili ove reprezentativce u koje smo sada tako snažno razočarani. Ivanović, Kolarov, Matić, Mitrović, Marković jesu igrači koji su postizali vrhunske takmičarske rezultate u mlađim kategorijama i to je potvrda da postoji put kojim smo već koračali. Nadam se da ćemo konačno pronaći put za uspeh.

Bili ste u stručnom štabu i seniorske i mlade reprezentacije. Da li postoji neka razlika u radu sa starijim i mlađim igračima?

Razlika treba da bude velika i jeste velika. Razlika je u stručnom radu, usmerenjima, ali i u odnosima koji postoje unutar timova. Na jedan način se pristupa velikim i veoma uspešnim igračima A tima, a sasvim su drugačiji odnosi sa mladim igračima. Nažalost, nema kontinuiteta u radu sa selekcijama, pa smo stalno u preispitivanjima, traženjima novih puteva, lutanjima i čini mi se uvek na početku puta.

Zašto će A reprezentacija najverovatnije propustiti još jedno veliko takmičenje i ko je odgovoran za to?

Ovo pitanje je veoma kompleksno i smatram da sam deo odgovora već ranije dao. Selektor Mihajlović je izvršio smenu generacije i žrtvovao je jedan ciklus sa namerom da pripremi ambijent koji je neophodan za uspeh u narednom ciklusu takmičenja. Autoritet koji je imao i način na koji je vodio reprezentaciju treba da bude pravac i putokaz za dalji rad. Dik Advokat, veliki trener i znalac, nije razumeo specifičnosti našeg podneblja i mentalitet koji okružuje naš fudbal. Ćurčić sa svojim stručnim štabom dolazi u trenutku kada je, ubeđen sam, već bilo kasno. Igrači koji igraju za reprezentaciju najkvalitetniji su u našoj zemlji i svaki selektor bi pozivao iste ili skoro iste igrače na okupljanja reprezentacije. Odgovornost za rezultate obično preuzimaju treneri ili u retkim situacijama igrači. U našem slučaju odgovornost je kolektivna. Radikalni zaokret u razumevanju i shvatanju potreba vrhunskog, savremenog fudbala jedina je garancija da ćemo posmatrati našu reprezentaciju na velikim takmičenjima. Pod tim zaokretom smatram da svi akteri u fudbalu treba da stave interese fudbala na prvo mesto, dozvoliti stručnjacima, trenerima da se bave poslom koji im pripada, igrače postaviti na mesto koje im pripada, a tako i sportske radnike, menadžere, navijače.