Prikaz „Priručnika za roditelje mladih sportista“

Ljubica Bačanac

Nebojša Petrović

Nenad Manojlović

Pripremili: Tijana Ćirković i Milica Nikolić, psiholozi

Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije

Na osnovu višedecenijskog iskustva u radu sa mladim sportistima, njihovim roditeljima i trenerima i mnogobrojnih naučnih istraživanja u oblasti sporta, autori dr Ljubica Bačanac, dr Nebojša Petrović i Nenad Manojlović, pripremili su praktičan vodič za sve roditelje čija deca ulaze u sport. Ovaj priručnik daje konkretne savete roditeljima kako bi na najbolji način odigrali svoju ulogu u sportskom razvoju svog deteta.

Pored drugih odraslih osoba koje su uključene u sportski život deteta, roditelji imaju najveći uticaj na kvalitet dečijeg bavljenja sportom. Autori su se opredelili da ovaj priručnik posvete njima, kako bi im olakšali da na najoptimalniji način pruže podršku svojoj deci.

Na osnovu obimnih istraživanja obavljenih na našim prostorima, autori ukazuju na činjenicu da su najčešće navođeni motive dece za bavljenjem sportom: druženje, ljubav prema sportu, zdravlje i putovanje. Da bi dete uživalo u sportu, važno je da roditelji prihvate motive svog deteta, da na sportsku aktivnost gledaju očima deteta, prihvate sport kao sredstvo pomoću koga deca ostvaruju svoju potrebu za druženjem i igrom, ne opterećujući ga sopstvenim ambicijama i ne ostvaruju sopstvene snove kroz sport svoje dece.

Ukoliko roditelji žele da izaberu sport po meri svog deteta, autor im savetuje da pažljivo posmatraju njihovo ponašanje (da li više voli da se igra samo ili u društvu, da li ga privlače igre sa loptom ili one u kojima direktno odmerava snagu sa drugom decom, da li voli aktivnosti koje zahtevaju preciznost i strpljenje ili one gde se zahteva brzo reagovanje i akcija izd.) i da slušaju pažljivo šta im dete govori.

Kada biraju školu sporta ili klub, autori navode da je važno da roditelji provere stručne kvalifikacije trenera, da saznaju koji su njegovi ciljevi i prioriteti u radu sa decom, da provere da li su sportski programi fer, pravični i uključuju podjednako svu decu i da li se organizuju i vode po modelu sporta mladih, odnosno da li su koncipirani tako da naglašavaju vaspitne i socijalne aspekte sporta ili su im takmičarski rezultati u prvom planu.

Na osnovu uključenosti roditelja u sportski život dece, autori razvrstavaju roditelje u nekoliko kategorija problematičnih roditelja:

1. NEZAINTERESOVANI RODITELJI - oni koji su potpuno odsutni iz sportskih aktivnosti svog deteta i koji „prepuštaju„ decu treneru da on brine o njima i da ih vaspitava;

2. NEINFORMISANI RODITELJI - oni koji decu uključuju u sport i brinu o finansijskim aspektima, ali se dalje ne interesuju za sportske aktivnosti deteta;

3. RAZDRAŽLJIVI RODITELJI - oni koji prate sportske aktivnosti deteta, ali se suviše lako uzbude, galame, instruišu igrače, sudije ili trenere, viču, omalovažavaju, vređaju ili preterano štite svoju decu i previše su zabrinuti za njihovo zdravlje;

4. FANATIČNI RODITELJI - oni koji su vođeni željom da njihovo dete po svaku cenu bude sportski heroj i potpuno se identifikuju sa njim. Takvi roditelji prenaglašavaju važnost rezultata, mešaju se u posao trenera i sudija, imaju nerealna i visoka očekivanja od dece, pokušavaju da ostvare svoje ambicije i često sami osećaju pritisak da njihova deca treba da budu uspešna i najbolja, a kada nije tako, ugrožen im je ego i ponos.

Pored drugih odraslih osoba koje su uključene u sportski život deteta, roditelji imaju najveći uticaj na kvalitet dečjeg bavljenja sportom.

Fanatični roditelji, po rečima autora, nose veliki rizik za dugotrajan razvoj mladih sportista, zbog toga što vrše veliki pritisak na decu, što su njihove ambicije nerealne a očekivanja opterećujuća. Deca ovakvih roditelja znaju da će loša igra ili poraz dovesti do dugotrajnih kritika, pridika, saveta, kazni, pa čak i uskraćenja ljubavi i pažnje, zbog čega češće pribegavaju nesportskim metodama, agresivna su, provociraju, krše pravila, ili postaju napeta, uznemirena, uplašena i nesigurna u sebe. Posledica toga je da su ova deca daleko sklonija da napuste sport nego deca podržavajućih roditelja.

Za razliku od broblematičnih, podržavajući roditelji su oni koji doprinose pozitivnom sportskom razvoju svog deteta. Autori navode da u ovu kategoriju spadaju oni roditelji koji su svesni da oni sami, pored trenera, predstavljaju osnovni izvor za učenje i modelovanje ponašanja dece. Ovi roditelji predstavljaju pozitivne modele i svojim postupcima promovišu dobro sportsko ponašanje. Oni vrednuju zalaganje i trud, a ne samo pobede, ukazuju na važnost timskog rada, sami su fizički aktivni, poštuju trenere i sudije, tu su da navijaju, aplaudiraju svakom dobrom izvođenju, a ne samo akcijama svog deteta, kontrolišu sopstveni temperament, puštaju trenera da vodi utakmicu i realni su u svojim očekivanjima.

Da bi uputili roditelje u način na koji najviše mogu da pomognu svojoj deci da uživaju u sportu, autori daju konkretne savete i pravila:

1. Roditelji treba da se uključe i pokažu interesovanje za sportske aktivnosti deteta.

2. Roditelji treba da vode računa o svom ponašanju, s obzirom da su glavni modeli za identifikaciju svojoj deci. To znači da ne treba da reaguju agresivno, impulsivno, nesportski i neprimereno u bilo kojoj situaciji.

3. Roditelji treba da budu pozitivni, da pruže podršku i ohrabruju svoju decu, da nikada ne viču, nerviraju se i kritikuju, bez obzira na rezultat utakmice ili meča.

4. Roditelji ne bi trebalo da se previše identifikuju sa životom svog deteta i treba da shvate kada previše pritiskaju, hvališu se ili postupaju kao dete, a ne kao odrasla, zrela osoba.

5. Roditelji treba da naglašavaju važnost zabave, uživanja i razonode u sportu.

S obzirom da priručnik sadrži mnoštvo praktičnih saveta i predstavlja pravi vodič za roditelje, korisno je voditi se njime u svakodnevnom angažovanju roditelja u sportskom razvoju svoje dece.