Da skratimo priču, mlada, 22-godišnja studentkinja, Grace Univerziteta iz Omahe, provodi svoj letnji raspust predajući Engleski jezik na nekoliko seminara u Novom Sadu. Simpatična i večito nasmejana Beth, aktivno se bavi fudbalom na svom fakultetu kao uostalom i veliki broj Amerikanki. Kako bi ostala u formi, obratila se našem klubu, sa molbom, da joj omogući da trenira sa prvim timom.
Proteklih sedam dana, Beth vredno radi u društvu prvotimki Vojvodine, druži se sa devojkama, kao da je sa njima i odrasla, ali se, na njenu žalost, približava vreme povratka kući.

Izgleda da si skrenula levo kod Albukerkija i stigla u Novi Sad ? –našalili smo se sa Beth.

-Da, isto kao „Bugs Bunny“ ( kroz smeh, veli Amerikanka) Ovde mi je baš lepo, uživam u svakom trenutku. Osećam se vrlo prijatno i bezbedno. Ljudi su jako druželjubivi, ljubazni i predusretljivi.
Ovo nije moj prvi boravak u Novom Sadu. Bila sam tu i prošlog Novembra, kada sam predavala Engleski na jednom seminaru za poslovne ljude. Svidelo mi se, pa sam odlučila da opet dođem ovog leta, ponovo istim poslom.

Studiraš i igraš aktivno fudbal (soccer) za univerzitetski tim ?

-Student sam Grace Univerziteta u Omahi (Nebraska) na odseku koji se zove „Interkulturalne studije“. Soccer, ili kako ga vi Evropljani zovete, fudbal, treniram od malih nogu. Igram na mestu centralnog napadača, ali moj trener je došao na ideju da me naredne sezone isproba kao golmana, verovatno zbog visine. Nisam baš oduševljena i nemam ambicije da postanem nova Solo Hope (najbolja američka golmanka, svih vremena). Više volim da postižem golove.

Kako si se snašla na treninzima Vojvodine ?

-Fantastično....devojke su me odmah prihvatile, trener je sjajan, svi se trude da mi pomognu. Mogu vam reći, bez kurtoazije, da je način treninga u Vojvodini, mnogo bolji nego na univerzitetu u Omahi. Ovde se mnogo pažnje posvećuje individualnom radu i tehnici. Oduševilo me je to što trener Vuja, često prekida trening, ukazuje na greške i traži da ih odmah ispravljamo. Pored toga, on savršeno govori Engleski, što mi u mnogome olakšava rad. Osećam se kao da sam deo ovog kluba. Imam veliku čast i privilegiju da treniram sa ovako divnim drugaricama.

Imaš li slobodnog vremena i kako ga provodiš ?

-Uglavnom ga provodim družeći se sa polaznicima kursa Engleskog jezika kojima inače predajem, a sada i sa devojkama iz ŽFK „Vojvodina“.
Obišla sam dosta mesta u gradu i okolini, volim vašu Petrovaradinsku tvrđavu, roštilj, večernje izlaske ...

Približava se vreme tvog povratka u Ameriku. Da li si se poželela kuće, porodice, prijatelja ...planovi za budućnost ?

-Normalno je da svaki čovek najviše voli svoj dom, porodicu, državu ...nisam ni ja u tome izuzetak. Ipak, Novi Sad mi je prirastao za srce, mogla bih sebe zamisliti kao stanovnika „Srpske Atine“, što da ne ...
Ozbiljno razmišljam da se na zimu vratim i nastavim studije ovde. Fudbal ...? Obavezno ...a gde drugde nego u Vojvodini.
Napred Voša ...