EVROPA ĆE VIDETI VOŠINE PRINCEZE
Tiho, bez
pompe i uz sramotan i ignorantski odnos domaćih medija, vredno su radile,
trenirale i igrale prijateljske utakmice, kako bi što spremnije dočekale
poslednji krug kvalifikacija.
Nećemo ovde o rezultatima, strelcima, najboljim igračicama ...onome ko prati
ženski fudbal, sve je ionako jasno, a ljubitelji „atmosfera“, „bakljada“, „brendova“
i „večitih derbija“, koji žive u svom malom, naopakom svetu, probudiće se tamo
negde, sredinom leta i ljutito zaključiti, da je srpski fudbal žrtva svetske
zavere, jer je njihov klub poražen od ekipe iz Kazahstana, Jermenije,
Moldavije, Lihtenštajna ili kakve druge
fudbalske velesile.
To je suština, kvalitetni ljudi čine
fudbal dobrim, ne atmosfera, ni jaka želja. Predstava zavisi od onoga ko je na
plakatu, putujuće amatersko pozorište pobudi radoznalost dobrom namerom, duboku
emociju nikada.
Ljudi koji vode žensku U17 reprezentaciju, očigledno su shvatili smisao
prethodne rečenice. Okupili su kvalitet, odabrali pravi recept i zgotovili
najukusniju i najlepšu tortu.
ŽFK „Vojvodina“ je neizmerno ponosan što
je deo ove sjajne priče. Klub koji postoji tek nešto kraće od decenije, U17
reprezentaciji Srbije, daje šest igračica :
Tanju Đapić, Dunju Vukčević, Jelenu Spasojević, Saru Savanović, Ivanu Trbojević
i Nikolinu Plavšić. Ne treba smetnuti sa uma ni činjenicu da pored navedenih
fudbalerki Vojvodine, dres U17 reprezentacije nose još tri devojke koje su prve
fudbalske korake načinile u Novom Sadu : Teodora Burkert (ponikla u omladinskom
pogonu ŽFK „Vojvodina“), Sara Cetinja (FK „Profersor Bolenikov“) i Alegra
Poljak (RMR Vojvodina i RFK Novi Sad).
Nema veće potvrde ispravne klupske politike ŽFK „Vojvodina“ od poziva pod državnu zastavu i igranja na
evropskoj sceni. Uvereni smo da će naše devojke (naravno, uz svoje reprezentativne drugarice iz ostalih
klubova), dostojno reprezentovati Srbiju, Novi Sad i svoj klub.