Završni turnir, u organizaciji ŽFK „Vojvodina“, održan je u sali Osnovne škole „Ivo Andrić“ u Budisavi. Vojvodina i Sremice, dve ekipe koje su, tokom 10 kola, pokazale najkvalitetniji fudbal i zauzele prva dva mesta na tabeli, u međusobnom duelu, odlučile su kome će pripasti laskava titula prvaka Vojvodine.

Utakmica je obilovala svim onim što fudbal čini „najvažnijom sporednom stvari na svetu“, visokim tempom, lepim akcijama, šansama, efektnim odbranama oba golmana i neizvesnošću do samog kraja susreta.
Vojvodina je bolje otvorila utakmicu i već nakon par minuta igre, propustila dve kolosalne prilike za gol. Samo zahvaljujući blistavim odbranama čuvarke mreže iz Sremske Mitrovice, rezultat je ostao 0 : 0. Uprkos stalnim napadima „crveno-belih“, Mitrovčanke su, na oduševljenje njihovih navijača, prve došle u vođstvo.
Igračice Sremica, iskoristile su kiks odbrane Novosađanki i nakon brze izmene pasova, lopta se našala u mreži Tatjana Perenčević.
Vodeći gol Sremica u velikoj meri je uticao na igru Vojvodine. Vidljiva je bila žurba i nervoza u akcijama, što je rezultiralo lošim završnim pasom i nepreciznim udarcima sa distance. Sa druge strane, Mitrovčanke su bile silno motivisane i požrtvovane, uspele su da sačuvaju svoj gol, tako da se na poluvreme otišlo sa vođstvom Sremica.
Početak drugog dela utakmice, nagovestio je još veću borbu i neizvesnost. Vojvodina je „pucala iz svih oružja“, ali su lopte fijukale van okvira gola ili su postajale plen golmanke Sremica.
Nakon silnih ataka, Voša je konačno pronašla ključ za sremsku „bravu“. Prva smišljena i brza akcija rezultirala je preciznim udarcem Milice Dende, koja je pogodila levi donji ugao za izjednačenje. Male Vošine „pčelice“ su se tog momenta pretvorile u razjarene ose i nakon nekoliko minuta uspele da preokrenu rezultat u svoju korist. Strelac je bila Isidora Gajdobranski. Ubrzo posle toga, oglasila se sudijska pištaljka koja je označila kraj ovog susreta za infarkt i početak velikog slavlja igračica Vojvodine.