U najavi utakmice svi su isticali činjenicu i mogućnost da ovaj tim uđe u istoriju, što je stvorilo određenu bojazan da se igrači ne opterete tim bremenom, jer je „Voša“ u prošlosti takve utakmice po pravilu gubila. Što se same utakmice tiče,  na terenu se dešavalo tačno ono što je stručni štab najavljivao - tvrd i neizvestan meč. Rekli bismo da su svi na stadionu sa nestrpljenjem očekivali prvi gol Vojvodine, jer je bilo jasno da se tu utakmica završava. Iako bez nekih izglednijih prilika do pred sam kraj poluvremena, bilo je vidljivo da Vojvodina apsolutno kontroliše svaki deo terena. Neverovatno je koliko su se kvalitetno kretali igrači Vojvodine (i ne samo večeras), i u fazi odbrane i napada, uigrano i kompaktno. Gotovo da su oduzeli loptu u svakom presingu koji su izvršli na Novi Pazar, što je goste onemogućavalo da ozbiljnije priprete golmanu Milinkovć-Saviću. Dakako, Pazarci se nisu predavali, naprotiv, ostavili su sasvim solidan utisak. Prvu šansu na utakmici videli smo u 39. minutu, kada je Alivodić sa nekoliko „lažnjaka“ dobro promešao odbranu gostiju, ali šut nije bio dovoljno precizan. U 41. minutu Stojanović centrira sa boka, a šut Bobe Novakovića blokira odbrana Pazaraca. Na poluvreme se otišlo bez golova.

Nastavili su fudbaleri Vojvodine  u tom ritmu i u drugom poluvremenu. Gaćinović je u 47. minutu imao odličnu priliku, ali je golman gostiju odbranio. Ključni momenat utakmice odigrao se u 54. minutu, kada je Boba Novaković sa krila ušao u 16-erac i neodbranjivo poslao loptu u gornji levi golmanov ugao, za 1 : 0 i erupciju oduševljenja na „Karađorđu“. U nastavku utakmice videli smo još nekoliko poluprilika, a izdojili bismo akciju Gaćinovića i Alivodića, kada se ovaj drugi, opet uz lažnjak, oslobodio čuvara, ali šutirao neprecizno. Do kraja utakmice nije bilo nekih većih uzbuđenja, a navijači su poslednji zvižduk sudije Ilića dočekali na nogama i burno pozdravili veliki uspeh fudbalera Vojvodine, koji  će bar privremeno biti prvoplasirana ekipa JSL.