BEZ TROFEJA, ALI BOGATIJE ZA ISKUSTVO
Ekipa ŽFK „Vojvodina“,
sastavljena od devojaka rođenih 2002. godina, odmerila je snage sa timovima
koji su u Zagreb došli sa godinu dana starijim generacijama igračica. Na startu
takmičenja, Vojvodina je u prvoj utakmici poražena ekipe Šturma iz Graca
(Austrija), ispostaviće se kasnije, pobednika turnira, rezultatom 0 : 2. „Crveno-bele“
se nisu obrukale, naprotiv, potpuno ravnopravno su se nosile sa izuzetno
kvalitetnim i vidno fizički snažnijim Austrijankama. Imale su Novosađanke i
nekoliko zrelih prilika za golove, ali im je u odsudnim trenucima ponestajalo
koncentracije za precizan završni udarac. Sa druge strane, Austrijanke su, u
dobro poznatom germanskom stilu, svoje prilike znale da iskoriste i da na
kraju, potpuno zasluženo trijumfuju.
Voša je u narednom susretu savladala drugu ekipu Agrama, napunivši im mrežu sa
pet golova i kao druga u grupi, prošla u ¼ finale u kojoj ih je čekao
slovenački Ptuj. Slovenke, koje su pre ovog susreta, savladale ekipe Ferencvaroša
i Crvene zvezde, u utakmicu sa Vojvodinom, ušle su kao favoritkinje. Međutim,
devojke trenera Savića, nisu ustuknule pred, moramo napomenuti, izuzetno
prljavom i grubom ekipom iz Ptuja. Hrabro su krenule u otvorenu borbu, sjajno
se držale (bez obzira na krajnje pogibeljnu igru rivalki, koje su sudije
tolerisale tokom celog turnira), pa je nakon regularnog toka igre, rezultat
glasio 1 : 1 (strelac Isidora Gajdobranski). Prilikom izvođenja sedmeraca,
Slovenke su bile koncentrisanije, postigavši dva, dok su „crveno-bele“ mrežu
rivalki zatresle samo jednom (Milica Denda).
Bez obzira na postignut rezultat, mlade Vošine „princeze“, pokazale su zavidno fudbalsko znanje (kako individualno, tako i tehničko-taktičko), što je garancija i zalog za budućnost ŽFK „Vojvodina“.
SVE POHVALE DOMAĆINIMA
ŽNK „Agram“, zaslužuje sve pohvale i čestitke
za kompletnu organizaciju turnira. Ekspedicija ŽFK „Vojvodina“, na čelu sa
predsednikom Jovanom Vukčevićem, koristi ovu priliku da se posebno zahvali
gospodi: Željku Kureviji i Ivici Miljkoviću, kao i neumornoj i uvek nasmejanoj
gospođi Višnji Torbar, na svemu što su učinili da se gosti iz Novog Sada, u
glavnom gradu Hrvatske, osećaju kao kod svoje kuće.
Razmišljamo isto, spajamo i ponovo gradimo razrušene mostove, na dobrobit naše
dece i naroda Hrvatske i Srbije.
Hvala Vam
Prijatelji (sa velikim“P“)