Znalo se, još od kraja jesenjeg dela prvenstva, da će utakmica između Požarevca i Vojvodine, rešiti jednog od učesnika doigravanja za titulu prvaka Srbije.
Fudbalerke trenera Nemanje Savića tako su i ušle ovaj duel, čvrsto, beskompromisno i motivisano, a sa druge strane, domaće igračice su od samog starta zauzele odbrambeni „gard“ i kao da nisu verovale da mogu doći do pozitivnog rezultata.
Istini za volju, kod Novosađanki se, tokom većeg dela prvog poluvremena, primećivala doza grča i prevelike želje, da što pre postignu pogodak. Nekoliko puta su bile nadomak gola, ali nisu bile konkretne u završnom pasu. „Crveno-bele“ su u nekoliko navrata šutirale sa distance, najkonkretnija je bila Dunja Trajković, sredinom poluvremena, ali je Sekulićeva sjajnom intervencijom sačuvala svoju mrežu. Nešto kasnije, Marija Jonović je zakasnila za delić sekunde na centaršut Ivane Trbojević. Lopta je prohujala paralelno sa gol linijom i šansa je otišla u nepovrat.
Ipak, u 38. minutu, isplatili su se napadi Vojvodine. Vošin „motor“, u liku Smederevke, Marije Jonović, završio je najveći deo posla. Nekadašnja reprezentativka Srbije (a zašto ne i buduća ?), presekla je jednu loptu na dvadesetak metara od gola Požarevca, ušla u šesnaesterac, gde je nepropisnim startom zaustavila Đalovićeva. Sudija Biljana Trifunović, nije se dvoumila ni trenutka i pokazala je na belu tačku. Siguran realizator najstrože kazne bila je Aleksandra Savanović. Minimalnim vođstvom gošći, otišlo se na odmor, a u nastavku utakmice, gledali smo još bolju i sadržajniju igru novosadskog sastava.
Prilike pred golom domaćih, ređale su se kao na traci. Već po tradiciji i običaju, najčešće je u šansama bila, kapiten, Adrijana Delić. Prvi dan proleća, očigledno nije bio njen dan, jer se brzonoga Kuljanka baš ispromašivala. Dva, tri puta je bila u situacijama „1 na 1“ sa golmanom Požarevca, ali nije uspela da se upiše u listu strelaca (što je za nju retkost).
Trener Novosađanki, napravio je nekoliko izmena, koje su se pokazale kao pravi pogodak. Još u prvom poluvremenu, do tada vrlo dobra Anastasija Nikolić, osetila je slabost, pa je na teren ušla njena vršnjakinja, Mirjana Penić (obe 15-godišnjakinje). Iako po vokaciji napadač, Penićeva je odlično odigrala na mestu desnog beka, ne načinivši ni jednu grešku tokom svog boravka na terenu.
Pokazala je da poseduje fizičko-tehničke mogućnosti za igru u oba pravca i sa  nekoliko prodora, centaršuteva i udaraca na gol, ozbiljno pripretila domaćoj odbrani. Pored nje, u igru su ušle i Malijar, Kovačević i Golubović. Sve tri su u potpunosti opravdale poverenje stručnog štaba.
Sredinom drugog dela igre, Vojvodina dolazi do drugog gola. Jonovićeva je odlično asistirala Mariji Kovačević, ova se lepo zagradila i udarcem sa ivice kaznenog prostora, poslala loptu u levi donji ugao.
Nakon drugog gola, Novosađanke su se raspucale, sevali su udarci Trajkovićeve, Trbojevićeve, Kovačevićeve i Kolarićeve. Na njihovu žalost, „nišanske sprave“ nisu bile „upucane“, pa su lopte završavale ili van okvira gola ili u bloku odbrane Požarevljanki.
Koliko su domaće igračice bile inferiorne u odnosu na gošće, govori činjenica, da za 90 minuta, nisu uputile ni jedan udarac u okvir gola koji je čuvala Tanja Đapić. Konačno, tačku na priču, stavila je, još jednim golom, Aleksandra Savanović. Ivana Malijar je odlično unela loptu kroz sredinu, gurnula je u prazan prostor, a Savanovićeva se oslobodila jedne igračice Požarevca i sa visine penala, rutinski poslala loptu pored nemoćne Isidore Sekulić u mrežu.