Prelep prolećni, sunčan dan, izmamio je na tribine u FC „Vujadin Boškov“ oko 200 gledalaca koji nisu zažalili što su nedeljni ručak pretpostavili utakmici u kojoj su obe ekipe, još jednom pokazale, da devojke znaju da igraju fudbal ...i to ozbiljan.

Gošće iz Zemuna, silno igrački pojačane u odnosu na jesenji deo sezone, doputovale su u Novi Sad sa željom da se sa Vošom nadmeću otvorenog garda. Ekipa sastavljena od atletski građenih igračica, uz nekoliko izuzetno visokih devojaka, predstavila se novosadskim ljubiteljima fudbala u vrlo pozitivnom svetlu. Zemunke su u prvih nekoliko minuta igre dobro namučile odbranu Vojvodine. Krenule su agresivno i pokušale da ugroze gol domaćih tako što su visoko nabačenim loptama gađale gorostasnu Darinku Čuturu, koja je za glavu viša od svih igračica u odbrani Voše. Ipak, štoperski par Novosađanki, Vukčević-Nikolić (zajedno imaju 30 godina), uspeo je, u nekoliko navrata, da neutrališe pretnje po mrežu Tanje Đapić. Ofanzivna orijentacija gostujuće ekipe, dala je dovoljno prostora brzim i tehnički superiornijim igračicama Vojvodine za njihovo najjače oružje-kontranapad. „Crveno-bele“ su već u 5. minutu iskoristile prvu priliku i došle do prednosti. Danas sjajna, Ivana Malijar je proigrala brzonogu Adrijanu Delić koja je pobegla svojim čuvarima, izašla sama pred Sandru Stefanović i rutinski je savladala. Novosađanke su i u nastavku susreta uspešno koristile istu formulu. Nekoliko minuta nakon vodećeg pogotka, slična situacija pred golom Sloge. Delićeva se ponovo nalazi u situaciji „1 na 1“ sa čuvarkom mreže Zemunki, lobuje je, ali lopta pogađa stativu i vraća se u naručje golmana gošći.
Još bolju priliku, propustila je Ivana Trbojević, kada je iz čiste situacije, umesto u nebranjenu mrežu, loptu poslala preko prečke u gol aut. Sledi potom situacija u kojoj su učestvovale  Ivana Malijar i Adrijana Delić. Malijarova se lepo ubacila iza leđa odbrane Sloge, lopta joj je malo pobegla u desnu stranu, ali je ona sustigla i odigrala povratnu, a Delićeva iz punog trka šutirala, za koji centimetar pored desne stative.
U drugom poluvremenu, fudbalerke Vojvodine, nastavile su sa odličnom igrom. Vezni red Novosađanki držao je sve konce u svojim rukama, ne dozvolivši rivalkama da upute ni jedan jedini udarac u okvir gola Tanje Đapić. Blistala je Marija Jonović koja je pretrčala nebrojeno kilometara, dobila svaki duel, oduzimala lopte i sjajno razigravala svoje saigračice. Prava je šteta što ova devojka sa pozitivnim karakterom, fantastičnim moralno-voljno-trkačkim osobinama, nema mesta u reprezentaciji Srbije.
Vredi li opisivati drugi i treći gol Vojvodine ili reći da su kopija prvog ? Oba puta je egzekutor bila, kapiten i najbolji strelac Vojvodine, Adrijana Delić, a asistenti, Dunja Trajković i Marija Jonović. Lopta u prazan prostor, nezadrživi sprint Delićeve i egzekucija. Tek kod četvrtog pogotka, Delićeva je malo promenila formulu. Reprezentativka Srbije je, dva minuta pre kraja, iskoristila pogrešan pas odbrane Sloge, oduzela loptu, napravila par koraka i rutinski je prosledila u mrežu.

Na kraju, slobodno možemo zaključiti, da se ženski fudbal odlično „primio“ u Novom Sadu, ali da je, sramotno malo zastupljen u medijima. Potsetićemo da  ŽFK „Vojvodina“ daje dve igračice za „A“ reprezentaciju Srbije, šest igračica „crveno-belih“ su članice U17 selekcije koja se kvalifikovala na Evropsko prvenstvo (za razliku od nekih drugih), pet igračica nastupaju za U19 reprezentaciju, a da su kadetkinje Voše, prvakinje Srbije.
I još nešto ...ako dođete na utakmicu ŽFK „Vojvodina“ (ili bilo kog srpskog ženskog fudbalskog kluba), gledaćete lep fudbal, lepe devojke, a niko vas neće pogoditi bakljom u glavu. Pa izvolite ...