Na početku treba istaći da su domaće igračice pokazale više odlučnosti, želje, znanja i spretnosti, od desetkovane ekipe Vojvodine i potpuno zasluženo slavile važnu pobedu na otvaranju novog šampionata.
Skup nepredviđenih i nesrećnih okolnosti, lišio je novosadskog superligaša pomoći nekoliko standardnih prvotimki. Povrede Aleksandre Savanović (ušla u igru tek početkom drugog poluvremena), Anastasije Nikolić (bizarni pad iz autobusa), kao i administrativni problemi oko registrovanja Milice Stevanović, Sande Malešević i Tanje Mlinarević, uslovili su da je trener Vojvodine, Nemanja Savić, morao posegnuti za improvizacijama, koje nisu dale željenog rezultata. Personalni problemi ne mogu biti i nisu nikakav izgovor niti alibi za poraz Vojvodine. Naprotiv, igračice koje nisu u prvom planu, a sticajem okolnosti dobiju šansu da obuku dres prvog tima, moraju pokazati više želje, čvrstine, požrtvovanja i koncentracije, kako bi se izborile za svoj status.

Uprkos gore navedenim činjenicama, iskusna i dobro selektirana ekipa Sloge, osim ogromnog motiva, želje i fanatične borbenosti, nije pokazala ništa spektakularno. Igračice iz Zemuna, u prvom poluvremenu, nisu stvorile ni jednu šansu iz smišljene akcije. Sve se svodilo na pokušaje ubacivanja lopti prema visokoj Mariji Krunić ili šutevima sa distance. Sa druge strane, Vojvodina je, praktično bez igre, stvorila pet odličnih prilika za pogodak. Prvo je, u 7. minutu, nakon ubačene lopte iz kornera, Jelena Vešović, prebacila gol sa pet metara, a nešto kasnije, Marija Kovačević snažno šutirala sa dvadesetak metara, ali je Ljiljana Gardijan, odličnom intervencijom sačuvala svoju mrežu.
Dugo će Novosađanke žaliti za šansom Marije Kovačević iz 21. minuta. Adrijana Delić se izborila za loptu na polovini protvnika, gurnula je u prazan prostor i stvorila svojoj saigračici situaciju „1 na 1“ sa golmanom Sloge. Kovačevićeva je ušla u kazneni prostor i kada su svi na stadionu očekivali laku realizaciju, ona je, umesto mreže, pogodila čuvarku mreže Sloge, od koje se lopta odbila u korner.
Nakon udarca iz ugla, dobro je šutirala Marija Ilić, gađala donji desni ugao, ali je Gardijanova ponovo fantastično intervenisala i sačuvala svoj gol.
Malerozna Marija Kovačević, propustila je još jednu čistu priliku zda svoj tim dovede u vođstvo. Čuvarka mreže Sloge je, uspela da stigne do lopte pre zahuktale Adrijane Delić, izbila je na nekih 35 metara od svog gola, ali je prilikom intervencije ostala na travi. Kovačevićeva je šutirala sa velike udaljenosti ka nebranjenoj mreži, ali je udarac bio nedovoljno jak, pa je jedna igračica Sloge, glavom izbila loptu iz praznog gola. Kako to u fudbalu najčešće i biva, kazna za promašene šanse je surova. Ekipa Sloge je, zahvaljujući sjajnim individualnim kvalitetima, Jelene Čubrilo, došla do prednosti. Reprezentativka Srbije se, na malom prostoru, oslobodila dve igračice Vojvodine  i oštrim udarcem iskosa sa desne strane, pogodila suprotni ugao.

Drugo poluvreme, nije se mnogo razlikovalo od prvog. Sloga je znalački čuvala prednost, a Vojvodina je igrala po sistemu „napad garantuje 0 : 0, a odbrana šta uradi“. Dvadesetak minuta pre kraja, pitanje pobednika je definitivno rešeno. Ako je i postojala neka dilema, rešila ju je gorostasna Marija Krunić, kada je iskoristila kardinalnu grešku Vošine odbrane i postavila konačan rezultat. Izveden je slobodan udarac sa preko 40 metara od gola Vojvodine. Na visoko nabačenu loptu, startovalo je nekoliko igračica, dve odbrambene fudbalerke gostujućeg sastava su se sudarile u vazduhu i tako sprečile Tanju Đapić da interveniše, lopta je pala ispred nebranjene mreže, a Krunićevoj je preostalo samo da je prosledi na pravo mesto.
Nekoliko minuta kasnije, gošće su još jednom demonstrirale lekciju „kako upropastiti stopostotnu šansu“. Ovog puta u glavnoj ulozi je bila Adrijana Delić, koja je, isto kao i Marija Kovačević u prvom poluvremenu, izašla sama pred Ljiljanu Gardijan i pružila joj šansu da postane junak svoje ekipe i igrač utakmice.
Legendarni menadžer i tvorac šampionskog tima Liverpula, Bil Šenkli, jednom je rekao : „Fudbal je kao klavir, osmorica moraju da ga nose, a samo trojica sviraju“. Ovu izreku, dobro treba da zapamte fudbalerke Vojvodine i ugledaju se na primere Aleksandre Savanović, koja u igru ulazi na lično insistiranje, iako time rizikuje pogoršanje povrede, vrhunskog profesionalca, Marije Ilić i uvek motivisane, Tanje Đapić. Dres Vojvodine se mora zaslužiti i nositi sa ponosom, kao što su to činile navedene devojke.

ZEMUNCI, ZAŠTO TAKO ?

Imamo potpuno  razumevanje za visok stepen motivacije i želje za pobedom igračica i stručnog štaba Sloge iz Zemuna. Pobedu su izvojevali više nego zasluženo i Vojvodina nema moralno pravo da je ospori ni u jednom segmentu igre. Ipak, neprijatno smo iznenađeni  nesportskim i vrlo ružnim ponašanjem, jedne osobe iz stručnog štaba Sloge, koji je za vreme utakmice, u nekoliko mahova, vređao i upućivao  psovke igračicama suparničkog tima. Prvotimka Vojvodine, Marija Kovačević, nam je, vidno uzrujana,  potvrdila ove navode nakon završetka susreta.Čemu to, pitamo se ? Nažalost, „pedagoške“ metode dotične ličnosti, našle su plodno tlo i kod nekih igračica domaćeg tima, pre svih, Marije Radojičić. Nekome ko nosi dres nacionalne reprezentacije i predstavlja Srbiju u svetu, vokabular bi morao da bude mnogo pristojniji. Mlada „dama“ bi više trebala da se fokusira na svoju igru, jer je neosporno da ima fudbalskoih kvaliteta i talenta. Umesto da se ističe golovima i asistencijama, ona demonstrira nevaspitanje i uličarsko ponašanje, svađajući se sa publikom.

Na kraju, mala opaska i što se tiče organizacije. Uprava ŽFK „Vojvodina“ do sada nigde nije plaćala ulaznice za utakmicu u kojoj je akter bio naš klub. Ako se susret već organizuje na terenu koji je u sklopu objekta za koji se naplaćuje ulaznica (Ada Ciganlija), bilo bi korektno da domaći klub, zvaničnim predstavnicima gostiju, obezbedi besplatan ulaz.