U svojoj drugoj sezoni od kada nastupaju pod imenom Vojvodina, „crveno-bele“ su od ekipe koja je služila za popravljanje gol razlike, prešle put do tima koji nema ni jedan poraz u plejofu. Istini za volju, Voša još nije zabeležila ni pobedu, ali dva remija sa šampionom Srbije, Spartakom i po jedan nerešen rezultat protiv Mašinca i Crvene zvezde su svakako za respekt.
Naredna sezona pokazaće da li je superligaš iz Novog Sada spreman da napravi korak više i uključi se u borbu za sam vrh tabele. Ostvarenje tog cilja, zavisiće od niza faktora, a jedan od najvažnijih je brzina kojom će napredovati mlade igračice „crveno-belih“.
Članica reprezentacije Srbije za igračice do 17 godina, Sara Savanović je jedna iz talasa supertalentovanih fudbalerki poniklih u Vošinom omladinskom pogonu. Tokom prolećnog dela prvenstva, uglavnom je na teren ulazila sa klupe, ali je imala i nekoliko zapaženih rola (posebno na kup utakmici u Jagodini).

-Radujem se utakmici sa Mašincem jer volim da igram protiv ekipa koje znaju da igraju fudbal i teže da postignu gol više. Upravo takva orijentacija krasi Nišlijke u čijim redovima ima sjajnih pojedinki.
Mi smo, još od početka plejofa, oslobođene svake vrste rezultatskog pritiska, a pošto je trka za prvaka već rešena, verujem da će i naše rivalke ući u utakmicu opušteno i sa željom da publici prikažemo atraktivan fudbal.

Kako je igrati u istoj ekipi zajedno sa starijom sestrom koja je uz to i „A“ reprezentativka Srbije ?

-Nekad lako, nekad teško ….šalim se ...Saška je starija od mene 6 godina i ima mnogo iskustva. Pomaže mi savetima, ponekad podvikne, ali sve u dobroj nameri. Jako je dobro što u ekipi imamo iskusne igračice kao što su Saška, Marija Jonović i Điđa Delić. Za nas mlađe je to pravo bogatstvo jer imamo od koga da „krademo zanat“.-uz osmeh zaključuje Sara Savanović.